Diskretni Heroj

Na slici je pilot major Zoran Radosavljević, koji je poginuo 1999. kada se suprotstavio značajno nadmoćnijem neprijatelju poletevši svojim avionom protiv cele avijacije NATO-a. Slika je preuzeta sa članka Milana Kamponeskog, mada nije njegova, ali je tamo istaknuta sa pitanjem da li je njegova smrt bilo šta promenila u svetskim tokovima. Sasvim sigurno da nije. Sasvim je sigurno da niko u svetskim tokovima za njega nije ni čuo niti je obratio pažnju na njegovu smrt. Gledajući tako na stvari mogli bismo da kažemo da je uludo žrtvovao svoj život. U toj celoj gunguli bi sigurno bolje prošao da je čuvao glavu i zabašurio se u neku kafanu, izvukao se na prehladu ili se spasao, danas bi se sa nama drndao oko toga da li je vakcinacija potrebna ili nije, ili pak ležao negde na suncu neke plaže u Egiptu. Međutim, tako ne možemo gledati na stvari. Ne možemo na njegovu smrt gledati kao na hiljade drugih koji se napiju pa se skucaju u neko drvo kolima, ili izvrše samoubistvo jer ne mogu da podnesu pritisak gubitka ili ličnog poraza. Ne možemo je poistovetiti ni sa smrću izazvanoj od starosti ili bolesti. Zoran se u tom trenutku svesno upustio u nešto za šta je znao da nema ama baš nikakve šanse da se vrati, nije to uradio zato što mu do života nije bilo stalo, niti iz nepažnje, uradio je to vrlo svesno, svestan činjenice da se upušta u borbu sa tadašnjim neprijateljem koji je bio daleko jači i protiv kojeg nije imao nikakve šanse. Ali ipak je to uradio. Uradio je to jer verovatno ne bi mogao da živi sa činjenicom da se celog života spremao za nešto, a da je u odsudnom trenutku to izbegao, jer nije mogao da sedi skrštenih ruku i gleda kako se neko iživljava nad njegovim narodom, da rat ratuju njegove kolege i prijatelji, a da on kao neko ko je u situaciji da nešto uradi, i ko se za to obučavao, sada traži izlaz. Tada niko nije znao ni da pretpostavi u šta će se to besomučno bombardovanje pretvoriti, niti kuda će to otići i kako će se završiti. I u tome se dragi prijatelji ogleda njegova hrabrost, i veličina i njegova smrt dobija svoj smisao. Dobija je još više nego ijedna druga smrt, jer je svesno dao svoj život za nas. On je neko koga treba slaviti i o kome treba pričati sa ponosom. Njegova je smrt beznačajna za svet, ali mi bismo trebali da učinimo da svet postane svestan njegove hrabrosti i žrtve, i mi smo ti koji bismo trebali da budemo svesni njegovog herojstva.

Comments

Popular posts from this blog

Koliko je velik svemir?

Kad bih mogao..

Kako je i kada iščezla priča o ljubavi?